Jovana Stevanović: Santareli mi je rekao da ekipu ne može da zamisli bez mene, nikakvu dilemu nisam imala

Nije mnogo prošlo od trenutka kada je Danijele Santareli izabran za novog selektora Srbije, a da se u medijima pojavila vest da je razgovarao sa Jovanom Stevanović i dogovorio njen povratak u dres sa nacionalnim grbom. Bila je to prva pobeda Italijana ostvarena van terena.

Poslednji put iskusna igračica igrala je za našu zemlju na Svetskom prvenstvu 2018. godine, kada je osvojeno istorijsko zlato. Posle toga je nije bilo na takmičenjima 2019. i 2021. godine. Zbog nesuglasica sa tadašnjim selektorom Zoranom Terzićem moglo je da se desi da je navijači više nikada ne vide u omiljenoj opremi...

"Ja se nisam plašila nijednog trenutka da se neću vratiti. Znala sam da će mi Bog namestiti neki put i da ću ponovo biti član reprezentacije", uz osmeh priča za Mozzart Sport Jovana Stevanović pred start Svetskog prvenstva u Holandiji i Poljskoj (23. septembar - 15. oktobar). "Kada me je pozvao Santareli rekao mi je da ne može da zamisli ekipu bez mene. Nisam imala nikakvu dilemu, poziv Srbije se ne odbija".

Već u Ligi nacija pokazala je koliko znači našem nacionalnom timu. Iza sebe ima devet sezona u prvenstvu Italije, koje važi za najjače na svetu. Njen kvalitet i iskustvo bili su ove godine preko potrebni Srbiji, posebno posle oproštaja Milene Rašić i Stefane Veljković Lisinac na poziciji srednjeg blokera. I na Svetskom prvenstvu se očekuje da bude jedan od najvažnijih šrafova Santarelijeve ekspedicije.

"Sad kad sam se vratila sam najstariji srednji bloker, malo čudno zvuči. Ne mogu uopšte da zamislim da imam 30 godina, da sam među najiskusnijima... Znam šta sam ja sve učila od starijih prethodnih godina, pa se tako nadam da ću biti primer mlađima. Uvek sam gledala ponašanje... Igra i tehnika to se svakako nauči i uvežba, ali pristup i građenje timskog duha su vrlo bitni".

Sa novim selektorom na klupi Srbija je došla do prve medalje u Ligi nacija - bronzane. Iako je nedostajala Tijana Bošković, uspele su devojke da dođu do same završnice i pokažu koliko su opasne. U četvrtfinalu je Amerika proglašena za favorita, ali su Srpkinje bile ubeđene da dobijaju, što je potvrdila i Jovana...

"Kupila sam kartu da idem na odmor kada se završi poslednji dan finalnog turnira, znala sam da se nećemo vratiti posle osmine finala. Nekako sam osetila da pobeđujemo taj meč. Jesmo slabije započele Ligu nacija, bilo je potrebno vreme, ali smo vremenom dizale formu, da bi najbolje odigrale na fajnal-ejtu. Nije bilo lako, jer sve ekipe žele da pobede Srbiju, ali uspele smo da dođemo do prve medalje i to je sigurno važno za samopouzdanje".

RAZMAZILE SMO I SEBE I NACIJU

Kada joj se pomene prethodno Svetsko prvenstvo, odmah se čuje glasan smeh...

"Svetski smo šampioni, sada idemo na branimo titulu. Sigurno da je mnogo veći pritisak, znaš da si najbolji, ali treba to i da potvrdiš. Idemo na SP pune samopouzdanja. Mora tako da bude. Razmazile smo i sebe i naciju, narod. Srbija je navikla na medalje i mi smo svesne toga. Sve je jasno kad se pogleda da niz traje od 2015. godine".

Slavlje odbojkašica (FIVB)

Devojke su posle Lige nacija imale kraći odmor, a onda su se ponovo okupile kako bi započele pripreme za najvažniji izazov. Prošle nedelje su imale i tri jake provere na turniru u Napulju, gde su pobedile Poljsku, a izgubile od Turske i Italije.

"Sigurna sam da nam je bilo potrebno još nekoliko dana da se sve skocka, pa da za start budemo spremne. Nije lako kada promenite trenera, odu neki igrači, dugo traju pripreme... Mi smo od maja skoro na okupu. Bilo je uspona i padova - i u radu i u komunikaciji. Sve je to normalno tokom tako dugačkog vremenskog perioda. Najvažnije je da se u terenu svi slažemo i da imamo jedan isti cilj. Da svako krene od sebe i da maksimum kako bismo ga ostvarile. Odbojka se poslednjih godina mnogo promenila, brže se igra... Santareli je stigao i uneo velke promene. Ja sam skoro deset godina u Italiji, pa mi je bilo lakše da se prilagodim, ali nije svim devojkama tako. Bitno je da smo sa selektorom našle dobru komunaciju, jer znamo da nije ni njemu lako da se adaptira na nas".

Na prijateljskom okršaju sa Italijom, Srbija je ubedljivo poražena - u jednom setu bilo je 25:14. Evropske šampionke su pokazale koliko su moćne, pa je dobro što na SP duel sa njima može da se desi tek u finalu.

"Imaju mnogo samopouzdanja, pune su sebe na terenu - ali iz nekog pozitivnog ugla kažem. Stvarno lepo izgleda njihova igra, mi jesmo izgubile, ali nismo daleko od njih. Bile smo umorne, još nam nije bio fokus na takmičarskim mečevima, ipak se pripremamo za SP. Prijateljske utakmice ne mogu da budu pravo merilo".

Prošle godine su upravo Srbije i Italija igrale za evropsko zlato. Tada su protivnice slavile u Beogradu, a Jovana je gledala preko TV-a.

"Bilo mi je baš teško da gledam celo prvenstvo, a posebno finale. Puna hala, naša himna, baš mi je bilo krivo što nisam tu. Ali, iz sve snage sam bodrile ekipu i bila presrećna što su devojke došle do još jedne medalje".

TATA JE UVEK SUROVO REALAN, KAD PRIČAMO O SPORTU NE GLEDA ME KAO ĆERKU

Veliku podršku Stevanovićeva će imati od porodice. Sigurno da je i njima nedostajalo da je gledaju na najvećim takmičenjima u dresu reprezentacije. Tokom karijere je uvek prave savete dobijala od oca Gorana - fudbalskog trenera. Tih reči se uvek seti...

"Stalno je naglašavao da treba da znam da je odbojka timska igra i da tu nema ništa individualno. Pomogao mi je mnogo i kad su izjave za novinare u pitanju. Naučio me kako da budem elokventnija, što je vrlo važno. Možda jedina mana u mom slučaju zbog tate koji je trener jeste to što je surovo realan, pa kad pričamo o sportu ne gleda me kao ćerku, nego kaže sve iskreno. Možda me to i ojačalo mentalno tokom nekih mlađih godina".

Aleksandra Jegdić: Prelepa godina puna iznenađenja, poziv za reprezentaciju mi je stigao pred svadbu

Odbojkašice čeka ludo takmičenje: Dve države, četiri grada, polufinale u Poljskoj, finale 1.000 km dalje

Jovanin brat Anđelo je takođe odavno uplovio u sportske vode.

"Nekada je bio fudbaler, a sada je pomoćni trener u mlađim selekcijama FK Partizan. Pravi je profesionalac i mogu uvek da se oslonim na njega kada mi treba savet. Pozovem ga često da ga pitam za mišljenje, posebno kad su neki međuljudski odnosi u pitanju. Jeste mlađi tri godine, ali često mi deluje da nije tako".

Po završetku SP Stevanovićeva će krenuti put Monce. Ovog leta je potpisala za novi klub, koji ima ambiciju da napadne šampionsku titulu.

"Stvarno sam gledala da dođem u ekipu koja napada titulu. Oni su prošle sezone igrali finale, sigurno da sada žele korak dalje. Italijansko prvenstvo je teško, svako svakog može da dobije... Ali, verujem da možemo da napravimo uspeh", zaključila je Jovana Stevanović uz komentar da joj je jedina neostvarena želja na klupskom planu da zaigra još u Rusiji.